Innovesti

Innovesti

Dalje od “dileme inovatora”

Liste naslova sa preporukama knjiga za plažu i odmor su bili uobičajeni za ovo doba godina. Iako je ovo leto po svemu drugačije od onoga na šta smo navikli, gde god da ste, nadamo se da ćete odvojiti vremena da pročitate barem jednu knjigu posvećenu inovacijama. U ovom tekstu je namerno izostavljeno kapitalno delo “Dilema inovatora” jer je to knjiga koja je već odavno štivo bez koga se ne kreće u inoviranje. Šta vi preporučujete kao štivo za letnji odmor?

Pokrenut Shoppster – najveća integrisana online i TV prodavnica

Iako klasičan e-commerce beleži izuzetan rast, na domaćem tržištu se pojavljuju i novi, inovativni proizvodi koji će pružati drugačiji doživljaj kupovine. Pored platforme, Shoppster će kreirati i poseban TV kanal kao kanal prodaje, a cilj je da se korisnicima omogući iskustvo kupovine koje nudi Amazon ili Wish. Dodatno, Shoppster će posebnu pažnju posvetiti preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima sa ciljem da podrži razvoj lokalne ekonomije.

Kako su Spotify i TikTok nadmašili imitatore?

Pitanje opstanka na vrhu za inovativne kompanije često je podjednako teško kao i uspon do samog vrha. Nakon što se određena usluga ili proizvod izdvoje na tržištu, inovativne kompanije se susreću sa konkurentima koji pokušavaju da ih imitiraju. Možda i najpoznatiji primer jeste onaj kada je Facebook lansirao Instagram Story kao odgovor na funkcionalnost koju je nudio Snapchat. Međutim, kompanije kao što su Spotify i TikTok, pokazale su se otpornijim kada su u pitanju slični pokušaji. Ono što od njih možemo naučiti jeste da jedino konstantnim inoviranjem svog proizvoda ili usluge, kombinovanjem novih tehnologija i postojećeg znanja, možemo da dođemo do načina da obezbedimo to da proizvod niko drugi ne može lako imitirati i iskoristiti protiv nas.

Tehnološki motor u srcu holivudskih fabrika sadržaja

Paralelno sa promenama u navikama korisnika i načinu na koji konzumiramo televizijski sadržaj, događala se promena u načinu na koji ga produkcijske kuće kreiraju. Iako je sve više novog sadržaja, retki su hitovi poput Game of Thrones i The Wire. Najnoviji trendovi uključuju korišćenje naprednih tehnologija analize podataka, uz pomoć tehnoloških kompanija Silicijumske doline, prikupljenih direktno od korisnika, čime usmeravaju kreiranje sadržaja ka onome što publika želi. Sa druge strane, postavlja se pitanje kako će izgledati uloga kreativnog tima koji radi na novom sadržaju i koliko će njihova autonomija biti umanjena.

Geopolitika 5G mreže

Nadmetanje SAD i Kine u domenu 5G tehnologije dodatno se zaoštrilo nakon što je Britanija zvanično odustala od korišćenja neophodne Huawei tehnologije u implementaciji i razvoju infrastrukture. Iako se tekst ne bavi nužno inovacijama koje će 5G mreža omogućiti, on daje sjajan pregled i analizu nadmetanja SAD i Kine u ovoj oblasti, kakve je implikacije to do sada imalo i kakav bi mogao biti razvoj događaja u budućnosti. Izuzetan long-read za početak nedelje.

Jedi, spavaj, inoviraj

Najnovija epizoda podkasta “The Disruptive Voice” poslovne škole Harvard donosi sjajan razgovor sa Skotom Entonijem, izvršnim direktorom poznate konsultantske agencije Innosight. U ovom razgovoru Skot govori o (disruptivnim) inovacijama, zašto su neke kompanije u ovim naporima uspešnije od drugih, kako graditi inovacionu kulturu ali kakvo je ubrzanje COVID19 doneo te kakvu metodologiju on preporučuje u njegovoj najnovijoj knjizi “Jedi, Spavaj, Inoviraj (Eat, Sleep, Innovate).

Uber potvrdio kupovinu kompanije Postmates vrednu 2.5 milijardi dolara

Prethodne nedelje, Uber je potvrdio kupovinu kompanije Postmates, koja posluje u industriji dostave hrane, čime je ojačao svoj segment Uber Eats. Ova akvizicija dolazi u momentu kada snažno raste taj segment poslovanja, a Uber Eats je objavio da je u poslednjem kvartalu njihov obim biznisa porastao za više od 50%, dok predviđanja govore da će tako nastaviti i u budućnosti. Takođe, ovo je samo nastavak ukrupnjavanja u ovom tržišnom segmentu, vođen principima ekonomije obima, ali i pretpostavkom da će to sniziti operativne troškove i povećati profitne marže.

Vreme je da razmislite kako inovirate

Zanimljivo istraživanje dolazi iz poslovne škole Wharton, gde su se profesori bavili temom šta to izdvaja lidere okrenute inovativnom delovanju i novim motorima rasta kompanije od onih kojima to nije u fokusu i njihovi zaključci su identifikovali tri prakse koje su zaslužne za uspeh na tom polju. Prvo, ulaganje u talente koji će usmeravati inovacione napore u kompaniji, ali i vreme koje top menadžment izdvaja za inovacione aktivnosti. Zatim, prihvatanje premise da inovacija dolazi spolja kroz osluškivanje neadresiranih potreba postojećih korisnika i mapiranje tržišnih trendova koji će uticati na kompaniju. Treće, stalno jačanje tolerancije na neuspehe u procesu inoviranja sa ‘fast-to-fail’ eksperimentima, praćenim učenjem iz pokušaja koji se nisu pokazali dovoljno dobrim.

Kako ‘storytelling’ može pomoći u izgradnji inovacione kulture?

“Da li bi ovo moglo da se sprovede i kod nas?” – pitanje je koje zaposleni često postavljaju sami sebi, a negativan odgovor, po pravilu, već u startu blokira svaki pokušaj inoviranja. Izgradnja inovacione kulture je mukotrpan proces i suštinski počinje od pristupa i razmišljanja koja gaje zaposleni. U promeni načina razmišljanja, moćno oružje je ‘storytelling’, odnosno deljenje priča o inovacionim projektima, koliko god da su (ne)uspešni bili. Umesto prepričavanja primera kao što su već svima poznati Facebook, Google ili Amazon, mnogo će bolji efekat izazvati korišćenje primera iz sopstvene prakse. To ne moraju biti uspesi koji su iz korena menjali kompaniju, već i male pobede koje pojedinačni tim ostvaruje mogu biti podjednako moćno oružje, ali i adekvatno preneti poruku: “Da, moguće je sprovesti ono što zamislimo!”.

Razdvojeno komercijalno od infrastrukturnog poslovanja Telenora

Zanimljiva stvar dogodila se na tržištu telekomunikacija u Srbiji. PPF Grupa, vlasnik Telenora, odlučila se da razdvoji komercijalno poslovanje od upravljanja infrastrukturom po ugledu na već uspešan model koji postoji u Češkoj sa kompanijom O2. Ovo razdvajanje je između ostalog donelo i veće profite za oba zasebna segmenta, veću tržišnu kapitalizaciju i brži razvoj infrastrukturnih kapaciteta i performansi koje se mogu isporučiti krajnjim korisnicima. Biće zanimljivo uporediti kakve će rezultate doneti izmenjeni poslovni model, te da li će u sličnom pravcu krenuti i ostali operateri na tržištu.

Facebook na testu usled bojkota plaćenog reklamiranja

Coca-Cola, Starbucks, Unilever, Microsoft – samo su neke od više od 150 kompanija koje su pauzirale Facebook reklamiranje zbog primedbi na moderaciju sadržaja na ovoj platformi. Kao razlog za povlačenje takvog poteza navode to da Facebook nije dovoljno angažovan na sprečavanju širenja dezinformacija i govora mržnje koje korisnici mreže objavljuju. Pored udarca na sam brend kompanije, bojkot je imao i merljive posledice – cena akcija je pala za 9% od početka bojkota. Postoji mišljenje da su mnoge kompanije ovo uradile, pre svega, iz svojih interesa – bojkot Facebook oglašavanja im je doneo pozitivan PR u svetlu događanja u SAD, a budžeti za reklamiranje svakako trpe smanjenja zbog loše ekonomske situacije. No videćemo kako će se situacija razvijati!

Korporativne inovacije kroz studije slučaja

Bilo da tražite inspiraciju, razmatrate da usvojite neku zanimljivu metodologiju i način razmišljanja ili iz radoznalosti želite da saznate kako su drugi inovirali – najbolje je da tome pristupite kroz studije slučaja. Ekipa sa Sifted portala je pripremila opširnu listu praktičnih primera korporativnih inovacija u različitim industrijama, tako da svako može pronaći nešto zanimljivo. Nešto što će svima sigurno zapasti za oko jeste ambiciozna ideja kompanije BP, koja je sebi postavila za cilj kreiranje 5 startap “jednoroga” u narednih 5 godina!

Kako je Wirecard uspeo da obmanjuje veliki broj ljudi sve ovo vreme?

Prethodne nedelje, kao bomba je odjeknula vest da u nemačkoj kompaniji Wirecard, jednoj od pionira digitalnog procesuiranja plaćanja, nedostaje dve milijarde dolara u bilansima i da niko ne zna gde se taj novac nalazi! Propust je uočen pri sastavljanju redovnog finansijskog izveštaja, ali se postavlja pitanje kako je moguće da niko nije primetio nestanak tolike sume novca, pogotovo imajući u vidu da je EY učestvovao u pravljenju svakog od tih izveštaja u prethodnih deset godina, te se sve više pominje da je po sredi kriminalna radnja. Naravno, vrednost kompanije se preko noći srozala – pad cene akcija iznosio je čak 80%. Ostaje da pratimo kada će doći do nekih novih saznanja, ali i kakve će ovo posledice imati po fintech industriju, jer se očekuje da odgovor regulatornih tela bude žestok.

Objavljen izveštaj Startup Genome 2020

Američka organizacija Startup Genome objavila je danas novo izdanje svog redovnog godišnjeg izveštaja. U ovogodišnjem Startup Genome istraživanju učestvovalo je gotovo 300 startap ekosistema širom sveta, što ga čini najopsežnijim do sada. Novo istraživanje samim tim daje mnogo realniju sliku i o tome gde se u svetskim okvirima nalazi srpska preduzetnička scena, jer su, za poređenje, prošle godine posmatrana samo 54 ekosistema. Iz dobijenih podataka, Startup Genome iznosi procenu da startap ekosistem Beograda i Novog Sada vredi oko 502 miliona dolara, uz podatak da je Srbija pozicionirana u top pet zemalja po broju blokčejn developera u svetu.

Kako upravljati inovacionim eksperimentima tako da ne naškodite brendu kompanije

Kada kompanije razmatraju da li da se upuste u proces inoviranja, često se kao kontra-argument navodi reputacioni rizik i ugroženost brenda kompanije. Svaka inovacija sa sobom nosi veliku dozu neizvesnosti, a metodologija kojom se vodimo prilikom istraživanja i testiranja proizvoda ili usluge na tržištu podrazumeva da prva verzija bilo čega sigurno sa sobom nosi i određene manjkavosti. Pomenuti strahovi možda jesu opravdani, ali nisu razlog zbog kojeg treba odustati od inoviranja. Postoji niz načina i procesa sa kojima ćete ublažiti ili u potpunosti eliminisati rizik koje inoviranje može sa sobom da nosi – pre svega, tu je informisanje korisnika u kojoj fazi razvoja i plasiranja proizvoda ili usluge se trenutno nalazite i šta mogu da očekuju, kao i pravljenje ‘white-label’ rešenja ili čak formiranje izdvojenih kompanijskih jedinica koje se bave samo inovacijama.

Brzorastući tehnološki startapi u Srbiji pokazuju da smo željni uspeha

Prestižni magazin Financial Times objavio je zanimljivu priču o srpskoj IKT sceni i energičnom rastu koji je primetan u poslednjoj deceniji. U njemu autorka analizira uzroke i činioce koji su omogućili ovakav rast, ali i neka od ograničenja sa kojima će se srpska privreda suočiti u narednim godinama. Zajedno se pričama istaknutih pojedinaca koji su osnivači vodećih IKT kompanija u Srbiji, ova analiza je definitivno nešto što ne smete propustiti da pročitate.

Potrebe vaših klijenata koje još niste adresirali, možda se kriju iza samo dva slova

Kompanije troše stotine miliona dolara godišnje na istraživanje tržišta sa ciljem da otkriju koje to potrebe njihovih postojećih ili potencijalnih korisnika još uvek nisu zadovoljene i kako tu potrebu mogu adresirati. U tom procesu, jedna taktika može doneti mnogo bolje rezultate od nasumičnih pretpostavki, a to je – potražite situacije u kojima ste svojim postojećim korisnicima na neki zahtev odgovorili sa NE. Pažljivom analizom toga šta ste odbili i zbog čega, dobićete uvid u to koje su potrebe kupaca na koje trenutno ne odgovarate, ali ćete doći i do iznenađujućih zaključaka zašto to ne činite iako ste možda u mogućnosti.

Preporod jedne banke: RBS i fokus na korisničku lojalnost

Kako je banka kojoj je trebalo spašavanje od bankrota tokom svetske ekonomske krize iz 2008. uspela da se izdigne i ponovo postane kredibilna i atraktivna opcija na tržištu? Odgovor se krije u potpuno promenjenoj filozofiji, misiji i pristupu klijentima, koji su sada u fokusu svih procesa, a mapiranje korisničkog puta glavni parametar u njihovoj postavci. Na tom putu, menjano je mnogo toga – od načina na koji su kreirani timovi do metrika koje se koriste za merenje uspeha i šemu bonusa. Rezultat – banka koja na prvo mesto stavlja ispunjavanje potreba svojih klijenata.

11 navika izuzetno uspešnih inovatora

Verovali ili ne, bez obzira na posao ili industriju u kojoj radite, postoje navike i prakse koje su kao odlika uspešnih inovatora univerzalno primenjive. Slično premisi koju je u svojoj knjizi izneo Stiven Kavi, ovaj tekst se bavi navikama koje su proistekle iz načina na koji inovatori razmišljaju ili stiču nova iskustva i znanja, oslobođeni ukorenjenih istina i šablonskog razmišljanja – što se može uporediti sa Kavijevom analogijom “oštrenja testere”. Važan deo su i navike koje se tiču samog kreativnog procesa i organizacije vremena i prostora, kako biste ga dodatno pospešili.

Ljudi su ono što pravi razliku kod inovacionog menadžmenta

Poslovne organizacije kakve poznajemo ne funkcionišu sa ciljem da inoviraju već da optimizuju efikasnost. Da bi se napravio otklon od toga, potrebno je u okviru tzv. poslovne izuzetnosti, koja omogućava efikasnost koja pravi profit, inkorporirati tzv. inovacionu izuzetnost, koja često podrazumeva totalnu promenu načina rada. U tim naporima, ključnu ulogu igraju zaposleni koji su nosioci procesa inoviranja, a posebno inovacioni timovi kao sinergija njihovog delovanja. Uravo su ti timovi posvećeni inovativnom delovanju ono što jednu kompaniju čini konkurentnijom na tržištu ili liderom u određenoj oblasti, a komplementarne veštine koje članovi tog tima imaju, svrstavaju se u tri kategorije: Ideator, Zagovornik i Sprovodilac.

Fintech koji je stvorila banka

Poznata španska banka Santander, u aprilu je lansirala aplikaciju sa kojom ulazi na fintech tržište – PagoFX – dok su u isto vreme druge velike banke odustajale od sličnih projekata zbog loših rezultata i neispunjenih očekivanja. Čelnici Santandera veruju da njihov projekat može doneti zapažene rezultate u segmentu retail bankarstva na koji su najviše i fokusirani, ali i da predstavlja idealni proizvod sa kojim se može ući na nova tržišta. Menadžment Santandera dokazuje da je moguće da velika korporacija osnuje startap unutar svoje organizacije, bez obavljanja akvizicije već postojećeg, a nama ostaje da pratimo dalji razvoj PagoFX i to ko će sledeći krenuti njihovim stopama.

Epl, ajfon i “dilema inovatora”

Kristensenova “Dilema inovatora” je knjiga koja objašnjava pojam disruptivne inovacije, ali i zamku u koju većina uspešnih kompanija vremenom upada kada im je poslovanje do te mere uspešno, da ne uspevaju da uoče nove prilike za inoviranje sve dok ne bude prekasno. Epl je često prvi primer svih koji govore o disruptivnoj inovaciji i zbog toga je ovaj tekst još interesantniji. Naime, autorka smatra da će Epl pretrpeti disrupciju jer je kompanija toliko dobra u onome što trenutno radi, da ne može u isto vreme biti i disruptivna. Svoju tvrdnju ilustruje podacima o padu prodaje ajfona, nedovoljno snažnom rastu u ostalim segmentima poslovanja poput nosivih uređaja i usluga na bazi pretplate, ali i nedostatku inovativnih pokušaja u drugim tržišnim segmentima. 

Zašto evropski sektor maloprodaje zaostaje za konkurentima u “novoj normali”?

Situacija sa pandemijom je ubrzala proces digitalne transformacije u oblasti maloprodaje, što pokazuju i određena istraživanja, jer e-commerce u ovom momentu predvodi transformacione napore. Ono što je istraživanje pokazalo je da Evropa kaska u digitalnoj transformaciji ovog sektora u odnosu na SAD i Kinu, što je delom rezultat i različitih početnih pozicija pre krize. Sa druge strane, tzv. ‘retail’ industrija u Evropi nije uspela da kapitalizuje momenat koji je kriza pružila, kao što je to na primer slučaj sa Amazonom i Alibabom, već je e-commerce bio privremeno rešenje u kome korisničko iskustvo nije bilo na zadovoljavajućem nivou, najviše zbog problema sa skladišnom infrastrukturom i upravljanjem lancima snabdevanja.

Digitalne strategije koje pomažu u kreiranju vrednosti

Kada se govori ili piše o digitalnoj transformaciji, uglavnom je fokus usmeren na sredstva i načine kako taj proces uspešno sprovesti, dok u drugom planu ostaje pitanje o tome koje digitalne strategije se u tu svrhu mogu koristiti. Ovaj tekst pokušava da odgovori na to crpeći sadržaj iz dugogodišnjeg iskustva i prakse rada sa korporacijama i prikazuje šest različitih strategija sa konkretnim primerima i pojašnjenjima kako utiču na biznis u sferi profitabilnosti/rasta, dostizanja liderske pozicije na tržištu i sticanja novih sposobnosti.

Četiri saveta kako korporacija može da funkcioniše kao startap

Danas vlada mišljenje da se velike kompanije oslanjaju na razmere svog poslovanja, ali su jako spore, dok startapi imaju problema da skaliraju, ali su zato brzi u delovanju. Pomiriti ova dva stava je cilj mnogih korporacija, dok su i konkretnim pokušajima manje ili više uspešne. Ovaj tekst pruža nekoliko ključnih saveta kako dostići taj cilj, a prvi je da treba promeniti način razmišljanja ljudi u kompaniji, potom da treba primeniti agilne metodologije rada u inženjeringu, što je česta razlika između manjih i brzih i velikih i tromih timova, da bi se potom ukazalo na važnost učenja iz napravljenih grešaka, a na kraju se napominje i koliko je bitno predvoditi primerom.

Sistematični pristup sastancima ‘na daljinu’

Tokom proteklih meseci, svi su bili uključeni u sastanke ‘na daljinu’ i mogli su da spoznaju njihove prednosti i mane – kada su više, a kada manje korisni. Sastanci su inače tema o kojoj se često diskutuje u kompanijama, jer se često adresiraju nedostatak efikasnosti, nedovoljna interakcija prisutnih, kao i motivi za zakazivanje istih. Potkrepljeni uvidima iz perioda pandemije, a koji se nadovezuju na već postojeća opsežna istraživanja vezana za organizovanje sastanaka, ovaj tekst odlično sistematizuje praktične savete kako voditi i izvući najviše iz onih koji se održavaju ‘online’.

U potrazi za novim ‘jednorogom’

Magazin Forbs je poznat po svojim listama, a i ovog puta su sastavili jednu posebno zanimljivu. U njoj tragaju za narednim ‘jednorogom’, odnosno startapom koji će premašiti tržišnu vrednost od milijardu dolara, a listi je prethodilo opsežno istraživanje i razgovori sa investitorima i startapima, kao i finansijska i poslovna analiza. Na listi se nalazi 25 startapa iz različitih sektora, između ostalih i ‘Cockroach Labs’, čiji sam naziv predstavlja zanimljivu analogiju sa izdržljivošću i otpornošću ovih insekata – oni se bave pružanjem ‘cloud-based’ usluga sa ciljem da zaštite i smanje ranjivost svojih klijenata, čineći ih … šta drugo, nego izdržljivijim i otpornim na gotovo sve što im tržišna igra donosi!

Inovacija nije vezana za proces, već za ljude

Šta je inovacija, na koji način se meri i kako je uspešno sprovesti – sve tu to bile teme koje je kroz razgovora pokrila Tamara Ghandour, ekspert za inovacije i autorka knjige ‘Innovation is Everybody’s Business’. Jedan od osnovnih zaključaka koje iznosi jeste da inovacija ne treba da bude vezana za određeni proces, već za ljude koji taj proces sprovode i na taj način grade kulturu kompanije koja je posvećena inovativnom delovanju. 

Možemo li biti pragmatični u vreme neizvesnosti?

Glavni izazov u vreme kada vlada velika neizvesnost, jeste naći pragmatično rešenje koje će predstavljati zlatnu sredinu između povlačenja brzih i (katkad) nepromišljenih poslovnih poteza i situacije kada se odlučimo da ništa ne činimo. Kako autori ovog teksta i navode, svi mi bismo voleli da znamo kada se vraćamo ‘u normalu’, čak i ako se ona ispostavi drugačija od svega što smo iskusili pre krize. Šta je ono što treba, a šta ono što ne treba da radimo kako bismo je zajednički prebrodili?

Kako je kriza ubrzala razvoj podkastinga?

Prema jednom istraživanju, gotovo 100 miliona ljudi u Americi sluša bar jedan podkast mesečno. Producenti tih formata već neko vreme pokušavaju da utvrde kako će u budućnosti zarađivati, imajući u vidu da njihova slušalačka publika raste, ali i troškovi same produkcije. Do skoro se podkasting oslanjao na dva glavna izvora prihoda – donacije i sredstva koja prikupljaju slušaoci i sponzorisanje i reklamire koje plaćaju kompanije. Međutim, kakve promene donosi ugovor koji su nedavno sklopili Spotify i Džo Rogan?

Budućnost elektronske trgovine

Elektronska trgovina (e-commerce) je eksplodirala poslednjih meseci i sigurno će kao vid poslovanja nastaviti da raste i razvija se u narednom periodu. Naše navike će menjati ovaj segment tržišta, ali će se isto tako menjati i naše korisničko iskustvo, kao i procesi i procedure na koje smo navikli u obavljanju ovakve kupovine. Više o novim standardima i drugim potencijalnim promenama koje nas očekuju, pročitajte upravo u ovom tekstu. 

Disrupcija i lideri – zablude koje skupo koštaju

Prema jednom istraživanju, 63% kompanija je trenutno pod uticajem disrupcije, a autori ovog teksta su identifikovali četiri najčešće zablude lidera kompanija, usled kojih oni sabotiraju sopstvene napore da se izbore sa disrupcijom. Prva je da misle da su bezbedni, tešeći se podacima koji pokazuju da sve ide dobro i zanemarujući činjenicu da često ti isti podaci pokazuju stanje stvari sa zakašnjenjem. Druga je da misle da je previše riskantno ulagati u inovacije i da je bolje držati se trenutnog strateškog kursa. Treća je da veruju da akcionari ili vlasnici kompanije neće dopustiti da se išta uradi po tom pitanju, a četvrta je da ljudi u kompaniji nisu ni dorasli izazovima sa kojima bi se susreli.

Liderstvo u doba neizvesnosti

Liderima nisu nepoznate teške poslovne odluke, ali niko ne može da kaže da se suočio sa tolikom količinom neizvesnosti i izazova kao što je to bio slučaj u doba pandemije. Lideri su odgovorni za dobrobit svog tima, njegovu angažovanost i motivisanost. Da bi ostali na visini svog zadatka, a posebno u današnjoj situaciji, moraju se pobrinuti za tri ključne stvari: treba da budu vidljivi i uključeni, ne samo površno prisutni; treba da pokažu osetljivost i ranjivost, jer je u redu priznati da se nešto ne zna, ali da postoji želja da se sve uradi kako treba; treba da ostanu verni vrednostima – ako lideri ne “žive” kompanijske vrednosti i ne stoje iza njih u svakodnevnim situacijama, teško da se to može očekivati od ostatka tima.

Kakve “velike ideje” o biznisu će proizaći iz pandemije?

Ideja da više ništa neće biti isto u budućnosti, da kompanija mora postati prilagodljivija organizacija koja uči i kojoj je brzina konkurentska prednost, postaće referentni okvir kroz koji će se posmatrati formulisanje strategije i organizacione promene u budućnosti. Većina onih koji su na CEO pozicijama se slaže sa ovakvim viđenjem budućnosti, ali razlozi zbog kojih zastupaju ovakvo stanovište ih dele na tri kategorije: one koji “lekcije iz izolacije” i nov način rada vide kao bolji u odnosu na dosadašnji; one koji smatraju da kriza nije donela suštinski ništa novo, samo je višestruko ubrzala već prisutne trendove i time potrebu za prilagođavanjem i na kraju, one koji smatraju da je ovo kraj jedne ere.

Pretraživanje glasom je tu. Da li je vaš biznis spreman da to iskoristi?

Predviđanja kažu da će uskoro polovina internet pretraživanja biti obavljena bez ikakvog korišćenja ekrana. Razvoj glasovnih asistenata i hardvera koji olakšavaju takav vid komunikacije dodatno ubrzava trend, a Amazon već sada radi sa građevinskim kompanijama i hotelskim lancima na instaliranju ovih rešenja u objekte koji su u izgradnji. Osim konkretnih primena, mnogo važnije je razmotriti načine kako ovaj napredak u komunikaciji iskoristiti za građenje bližeg odnosa sa korisnicima. Oblast glasovnog pretraživanja i pozicioniranja kompanija je još uvek u svom povoju i to pruža priliku onim hrabrijima, koji su spremni da eksperimentišu, da ostvare bolju startnu poziciju u budućnosti.

Digitalna transformacija nije pitanje tehnologije

U digitalnoj transformaciji, tehnologija ima efekat multiplikatora. Ukoliko su procesi i organizacija postavljeni kako treba, tehnologija će multiplikovati napore koji se ulažu u transformaciju. U suprotnom, svi nedostaci će postati još izraženiji. Ovaj tekst nudi nekoliko lekcija kako tehnologiju iskoristiti tako da biste dobili željene rezultate, a to podrazumeva postavljanje strategije, korišćenje internih kapaciteta i pružanje podrške zaposlenima, dizajniranje korisničkog iskustva iz vizure potrošača, ali i uvođenje startap načina razmišljanja unutar kompanije. Drugim rečima, pre nego što primenite raspoložive digitalne alate i tehnologije, izgradite odgovarajuću kompanijsku kulturu koja će tu tehnologiju “voditi” u pravom smeru.

10 tehnoloških trendova Industrijske revolucije 4.0

Pregled najvažnijih trendova koji pokreću Industrijsku revoluciju 4.0 uz kratka objašnjenja šta ona predstavljaju i kako će ti trendovi menjati naše živote, ekonomiju i društvo u celini. Za razliku od prethodnih industrijskih revolucija, napredak u jednoj oblasti brzo se manifestuje u drugoj, novo otkriće u jednoj oblasti postaje platforma za kreiranje nečeg novog u drugoj – na primer, napredak u robotici uslovljen je razvojem veštačke inteligencije i mašinskog učenja, dok se komunikacija između robota odvija uz pomoć 5G tehnologije.

7 filmova koje svaki preduzetnik treba da pogleda

Posle napornog dana, veliki broj ljudi bira TV sadržaj kao način da se opusti i privede taj dan kraju. Osim što su često zabavnog karaktera, filmovi mogu biti i odlična motivacija i inspiracija za svakog ko sebe smatra preduzetnikom. Na listi je zanimljiv izbor filmova različitih žanrova od kojih ste sigurno većinu pogledali, međutim – koja je šansa da ste iz njih izvukli iste pouke kao i svi drugi? Upravo to vam donosi ovaj tekst – poslovne lekcije koje je autor prepoznao u ovim naslovima i način na koji ih je lično doživeo.

Digitalna transformacija vođena otkrićima

Digitalna transformacija je visoko na agendi menadžmenta i oni često upadaju u zamku da ovo pitanje tretiraju kao “sve ili ništa”, te ili ne preduzimaju nikakve korake ili se hvataju u koštac sa megalomanskim projektima. Iako takvi projekti mogu biti izuzetno uspešni, najčešće završavaju kao traćenje resursa bez velikog efekta. Da bi se predupredio takav ishod, fokus mora biti na učenju u toku procesa i izboru relevantnih metrika za praćenje. Ova dva segmenta su osnova procesa u kome je digitalna transformacija vođena otkrićima i uvidima koji nastaju u procesu transformacije, što omogućava veći prostor za eksperimentisanje i testiranje pretpostavki, ali i bržu egzekuciju kada je transformacija na dobrom putu.

Inovacije koje će učiniti vašu kompaniju “zelenijom”

Pored očiglednih benefita koje inoviranje načina rada unutar kompanije donosi, poput ubrzanja procesa i veće produktivnosti, inovacije takođe mogu značajno smanjiti posredni i neposredni štetan uticaj na životnu sredinu. Na primer, prelazak na ‘cloud’ servere eliminiše potrebu za glomaznim i zahtevnim serverima koji troše mnogo struje, a olakšan pristup fajlovima smanjiće upotrebu papira i štampanje dokumenata unutar kompanije. Takođe, praksu recikliranja možete dodatno da nadogradite tako što ćete pri nabavci materijala i proizvoda prednost davati onima koji se mogu reciklirati ili ponovo upotrebljavati. Na kraju, dobre navike i pravila postaće deo kompanijske kulture!

Forbsovih 30 ispod 30 u Evropi

Magazin Forbs objavio je petu po redu listu 30 preduzetnika u Evropi koji uspešno menjaju biznis i društvo, a imaju manje od 30 godina. Ukupno 300 preduzetnika je podeljeno u 10 kategorija prema oblasti rada i u njima se mogu naći najrazličitije ideje i industrije – od fintech kompanija koje uspešno pariraju etabliranim bankama, preko timova koji rade na dizajniranju vozila na solarni pogon, pa do inovatora koji spajaju tehnološka rešenja kako bi eliminisali stvaranje nepotrebnog otpada. I da, na listi se nalazi i neko sa naših prostora!

Predviđanja vezana za promene u “novoj normali”

Tri profesora sa Harvarda u neformalnom razgovoru diskutuju o svom viđenju sveta i biznisa nakon koronavirusa. Prema njihovom mišljenju, dve oblasti koje ce doživeti najveću promenu su zdravstvo i (visoko) obrazovanje. Pored toga, u razgovoru se dotiču i “ekonomije deljenja”, rada od kuće, a iznose i zanimljive teze o tome da li će se ljudske navike trajno promeniti ili će se najveći deo vratiti na staro.

Kako da identifikujete nove trendove u industriji

Pravovremeno uočavanje novih tržišnih trendova i planiranje u skladu sa istim, stvara jedinstvenu konkurentsku prednost i može da pomogne kompaniji da osigura bolju tržišnu poziciju. U tom procesu, većina kvalitetnih analiza se zasniva na dva principa: širi ugao sagledavanja poslovnog modela i njegovih sastavnih delova i fokusiranje na one manje vidljive pokazatelje, koji često nisu uočljivi na prvi pogled.

Kako biti proaktivan u odgovoru na poslovne izazove nastale usled COVID19?

Autori ovog teksta razvrstali su strategije prilagođavanja poslovnih modela u tri grupe, koristeći kao parametre infrastrukturu, kanale prodaje i same proizvode ili usluge uz navođenje relevantnih primera. Prva strategija je isti proizvod a drugi kanal prodaje, druga je ista infrastruktura i drugi proizvod gde se resursi i proizvodnja usmeravaju ka trenutnim potrebama tržišta, a treća strategija je isti proizvod i drugačija infrastruktura koja se razvija putem partnerstava jer je to jedini način da se u kratkom roku premoste njeni nedostaci i osigura potražnja za određenim proizvodima na tržištu.

5 načina da organski proširite svoju bazu korisnika

Ilustrativan tekst o načinima na koje možete organski proširiti bazu svojih korisnika, bez intenzivnih marketinških aktivnosti. Jedan opcija je da slušate povratne informacije postojećih korisnika kako biste dodatno unapredili proizvod i shvatili šta im se (ne)sviđa, ali treba obratiti pažnju i na eksperte ili uticajne ljude iz branše jer upravo oni mogu biti vaši glasnogovornici. Ukoliko široj javnosti nije najjasnije kako vaš proizvod ili celokupna industrija funkcionišu, pokušajte da im to približite i objasnite – veće su šanse da će postati vaši korisnici kada razumeju kako nešto “radi”.

Inoviranje kao šansa za uspeh nakon COVID19

Nakon što se pandemija završi i život počne da se vraća u normalu, mnoge stvari više nikada neće biti iste. Određene promene već sada možemo videti, dok će se druge ispoljiti naknadno. Pre svega, navike ljudi su preko noći izmenjene, jer su mnogi silom prilika naterani da rade ili probaju nešto što do sada nisu. Što pre ustanovimo kako se ta promena odrazila na naš biznis, to ćemo lakše moći da prilagodimo svoj poslovni model kako bismo odgovorili na potrebe kupaca (u tekstu je naveden sjajan primer Hjundaija iz 2008. godine). Stoga fokus mora biti na budućnosti. Nova iskustva koja su ljudi stekli tokom ove krize biće dragocena u procesu inoviranja. Kako bi se ona iskoristila na najbolji mogući način, organizacija unutar kompanije mora biti dovoljno fleksibilna, inače će potencijal za rast nesumnjivo biti doveden u pitanje.

8 knjiga koje morate pročitati ako se bavite inoviranjem

Rezultati istraživanja koje je sprovedeno u SAD kažu da ljudi na CEO poziciji godišnje, u proseku, pročitaju 60 naslova, odnosno 5 knjiga mesečno. Ekipa iz Board of Innovation je pripremila listu od 8 naslova koje smatra neizostavnim štivom za sve koji se bave inovacijama. Na njoj se očekivano nalaze klasici Klejtona Kristensena i Aleksandera Ostervaldera, a koja knjiga je za vas must-read kada su u pitanju inovacije?

Kako pripremiti biznis za svet posle pandemije

Koliko će određeni biznis biti uspešan u “novoj normali”, zavisiće od veličine promena na koje je spreman. U tom prilagađovanju, temelji koji se sada postave će verovatno biti ono što će na kraju presuditi da li će neki biznis nastaviti da bude profitabilan ili podleći teretu disrupcije. Prema mišljenju autora ovog teksta, krucijalno je da menadžment svake kompanije postavi sebi sledeća pitanja: “Koja je naša trenutna pozicija na tržištu i gde se možemo naći nakon pandemije?”, “Kakav je plan za brzi povratak?”, “Perspektiva kompanije: kako zaposleni vide kompaniju i kako kompanija gleda na svet?”, “Koje projekte lansirati?” i “Da li smo spremni da uspešno sprovedemo planove i projekte?”.

Šema za rad od kuće: lekcije iz Kine

Rad od kuće ume da bude izazovan, pogotovo za kompanije koje to do sada nisu praktikovale. Od saveta kako organizovati i voditi tim, kako uspostaviti nove načine komunikacije, pa do konkretnih alata i aplikacija koje vam mogu olakšati rad od kuće – sve to možete naći na ovom linku.

“Korona platno”: Kako da se nosite sa krizom

Dalekosežne promene koje je koronavirus uzrokovao moći ćemo tek u budućnosti pravilno da sagledamo. Iako ne treba donositi brzoplete zaključke i ishitrene poslovne odluke, svi treba da razmislimo šta se to promenilo, da li i kako treba adaptirati postojeći poslovni model. Marc Mogalle se potrudio da nam taj posao olakša prilagodivši standardno platno poslovnog modela pitanjima koja su univerzalna za sve oblasti poslovanja u situaciji u kojoj smo se svi našli.

Fintech u doba korone: Zašto su pojedini podsektori posebno ranjivi u padu ekonomije

Koronavirus je žestoko uticao na svetsku ekonomiju i sve industrije će pretrpeti manje ili veće posledice. Fintech industrija je do sada bila među najbrže rastućim ali trpi silovit udar zbog samog karaktera pandemije i činjenice da su i potražnja i potrošnja drastično opale. Ova analiza daje pregled 9 fintech podsektora i objašnjava kako će se kriza odraziti na njihov biznis u kratkom roku.

Polovina svih provajdera korporativnih inovacija će propasti u narednih 5 godina

Phillipe De Ridder je osnivač Board of Innovation, jednog od pionira u oblasti korporativnih inovacija. U ovom zanimljivom intervjuu De Ridder, između ostalog, odgovara na pitanja šta je za njega inovacija i kako vidi svoj posao, kakva je budućnost korporativnih inovacija i šta su im konkretne pretnje, ali i daje praktične savete za kolege u branši i otkriva koje knjige mu najviše pomažu u poslu kojim se bavi.

Da li telco operateri mogu stvoriti više vrednosti podelom na manje delove?

Iako je tema „razbijanja” velikih kompanijia uglavnom poticala od državnih tela, tehnološke promene i infrastrukturni zahtevi stavljaju pred telekomunikacione operatere drugačije izazove. Sve češće se razmatra šta bi tačno donelo razdvajanje telekomunikacionih kompanija u dva zasebna biznisa, jedan koji je fokusiran na mrežu (infrastrukturu) i drugi koji isporučuje uslugu, a u detaljnoj analizi koju je uradio McKinsey možete naći razloge za i protiv ovog pristupa, prednosti i mane koje donosi, kao i studiju slučaja kompanije O2 na tržištu Češke.

U teškim vremenima pred nama, duplirajte napore usmerene na inovacije

U vremenima kada ekonomija ide dole, a kompanije beleže loše rezultate, inovacije su često prva žrtva rezanja troškova. Sa druge strane, upravo inovacije mogu doneti znatne uštede i/ili pronalaženje novih prilika. U ovakvim situacijima brzina je često od presudnog značaja, a situacija na tržištu može stimulisati zaposlene i kompaniju da se pokrenu i iskoriste prilike na tržištu koje prolazi kroz promene, zbog kojih se onda menjaju i potrebe klijenata.

Gorke istine o inovacionoj kulturi

Tolerancija za neuspeh, ali i netolerancija za nedostatak umeća. Spremnost da se eksperimentiše, ali i čvrsta disciplina. Saradnja, ali sa individualnom odgovornošću. Ravna organizaciona struktura i jak lideršip. Svi govore o inovacionoj kulturi i njenoj suštinskoj ulozi u inoviranju i pri tome ističu one aspekte koje je lako voleti. Druga strana medalje ipak sadrži i manje popularne stvari koje je isto tako bitno uzeti u obzir. Ovaj tekst se bavi upravo njima.

Top 20 poslovnih transformacija prethodne dekade

Inoviraj ili nestani. Ovaj tekst prikazuje neke od najuspešnijih transformacija S&P 500 korporacija i njihov put u kreiranju novih proizvoda, usluga i/ili poslovnih modela, repozicioniranju ”core” biznisa u novim okolnostima, te kako se sve to odrazilo na finansijske parametre.

Najinovativnije ekonomije u svetu u 2020.

Svake godine, poznati biznis magazin Blumberg objavljuje “Innovation Index” u kome rangira najinovativnije ekonomije sveta koristeći sedam parametara. Po prvi put je Nemačka na 1. mestu, dok su se čak tri skandinavske zemlje našle u prvih deset.

4 osobine uspešnih intrapreduzetnika

Korporativno inoviranje polako postaje profesija za sebe, što otvara brojne prilike u različitim sferama. Da biste bili uspešan intrapreduzetnik, potrebno je da posedujete specifičan miks znanja, veština i karakternih osobina, ali i da budete skromni, upućeni u materiju, autentični i dobro “povezani”.

Intrapreduzetnici: oduvek korisni, a sada neophodni

Šta su intrapreduzetnici („Intrepreneurs“)? Kakva je njihova uloga u korporacijama? Na koji način pomažu da se spoje interni talenat i potencijal, koji svaka organizacija poseduje, i konkretna inovacija? Kakva organizaciona struktura je neophodna da bi se na tom putu uspelo?

Kako će korporativne inovacije izgledati u 2020. godini?

Svaka industrija se susreće sa sebi svojstvenim izazovima prilikom inoviranja a često je njihovo prevazilaženje izuzetno zahtevno. Pored internih inovacija i spajanja i akvizicija (mergers & acquisitions), lansiranje zasebnih startapa može pružiti korporacijama fantastičnu priliku za ostvarivanje rasta. Neke od industrija koje će u 2020. biti transformisane inovacijama su osiguranje, zdravstvo, hotelski lanci, supermarketi i maloprodaja i tržište nekretnina.